Човек који не воли животиње - не воли ни људе?

Сетите се ове честе реченице кад год угазите у свежи псећи измет на нашим некада много лепшим улицама и парковима. Можда ће вам онда бити лакше.

Кад сретнем комшију који води свог љубимца (да му псето цокиш у њушкицу, како је само цакано...) сетим се зашто наш једини мали лифт у улазу недељама смрди на псећу мокраћу. Комшиница није опрала лифт иза свог мезимца, па и зашто би, она је навикла на смрад, па нек се навикну и други, као да су они бољи од ње?

Зашто се буните кад вам комшијски џукац у сред београдске вишеспратнице завијањем прекида сан? Зар не мислите да и пас има право на живот? Оће псето да арлаукне, дошло му. Ваљда од среће што га редовно изводе у шетњу. А ви, ако не волите животиње, сигурно не волите ни људе. Бар тако кажу поносно самозвани љубитељи животиња у Београду, попреко погледају примитивца као што сте ви, и наставе својим путем.

Предраг Милојевић, дневни лист "Политика": "Права хуманост је љубити човечност. ... Додуше, и моја хуманост има границе. Готов сам све да дам за човека -сем човека. А, ето, баш он је најчешће жртва нечовечности."

Чуо сам да хумани власници паса изводе своје псе у паркове а они тамо понекад нападну и озбиљно повреде неко дете. Не знате зашто се такви власници зову ХУМАНИ власници? Ово је зато што њихови љубимци нападају хуманоидна бића, дакле људе. Ако ово нисте знали, стварно сте необразовани, зрели сте за провинцију. Па зар ви не примећујете колики је напредак у српском друштву у односу на рецимо друштво од пре 50 година када су они простаци држали псе само на ливадама и по двориштима, а даме су по градовима тек понегде имале неку малу пудлу као знак статуса? Данас сваки стан у сред града може да има по једну џукелу. А негде и више. Па зар то није очигледан напредак?

Ето, чудни су људи. Место да воле животиње, они ту само закерају. На пример има оних који би да пси носе корпице. Па није пас Црвенкапа да носи корпицу! То што понеки пас угризе неко дете ту и тамо, не треба узимати за озбиљно. То мора да је оно што сви зову - демократија. Демократски је да џукела има право да угризе кога хоће.

Видео сам једног човека како лагано иде путем, а неко мало псето му се прикрало иза леђа, зграбило га за ногавицу од тренерке и поцепало му тренерку а ногу му благо раскрварило. Човек хуман, лепо васпитан, погледа рану и наглас коментарише: "Гле како сладак пас; како је само љут! Да га није неко уплашио?"

Не знам да ли је псето било бесно. То сада зна само човек кога је тај пас угризао. Свеједно, наша хуманост је бескрајна. Једино ми није јасно зашто се љубав према псима зове хуманост? Можда је ствар у томе што су људи и пси једно исто? Али како могу бити исто кад је пас у неупоредиво бољем положају од човека - видите и сами како их воле и мазе. Где сте ви видели да неком непознатом сиромашном човеку прилазе на улици други људи и пруже му храну, дом и испољавају сваку невероватну љубазност као што то чине са псима?

Кад ти досади избаци га

Велики број паса и других љубимаца некада је био удобно удомљен у становима. А онда се бака којој је било натурено да га изводи у шетњу разболела; пошто су деца одавно изгустирала свог љубимца, време је да се он избаци на улицу. И тако животиња излази напоље, тужно гледа за сваким пролазником који личи на претходног власника, а у најбољем случају буде опет примљена у неки чопор да дивља по нашим улицама. И шта је ту чудно? Па пси су само играчке с којима се деца играју...

Шта све људи измисле на тој телевизији?

Ево например, у једној реткој емисији те врсте појавили се ветеринари и лекари и јавно изнели медицинске чињенице о болестима паса. По њиховим речима заражени пси могу да заразе дете и одраслог човека болестима чије последице се крећу од лаких тегоба до смртног исхода. То им није било довољно него су рекли да је ситуација у нашој земљи по овом питању врло озбиљна иако "још није алармантна". Пси луталице су махом заражени и преносе својим излучевинама заразу на децу која се играју у песку или на улици, а тако_е заразе и домаће псе на сличан начин.
На ову емисију баш нико није одговорио. А и зашто би - ми смо демократско друштво, и свако може да каже шта хоће. Чак и истину а да се на њу нико и не осврне.

Епилог

Још много би се могло рећи о лажним љубитељима паса. Кад год видим власника пса како води свог љубимца уместо да води своје дете у шетњу, питам се ко кога изводи у шетњу - човек пса или овај њега? Колико само часова месечно власник пса посвети свом псу, а колико свом супружнику?

Поразна је чињеница да проста математика показује да је пас у српском друштву господар човека. Ко каже да смо ми Срби глупи - успели смо да обрнемо точак еволуције уназад. Свака нам част!

Почетак странице ->