Бодибилдинг и предрасуде о њему(део 1 од 2)

Да би смо избегли неоправдано коришћење стране речи бодибилдинг, у овом тексту користићемо углавном термин "оптеретно вежбање" уместо енглеске сложенице "бодибилдинг".

Стил живота

Многи рекреативци се тешко разочарају у оптеретно вежбање јер ефекат вежбања брзо нестаје, много брже него што би то они желели. Ово је зато што су мишићи осетљиви на невежбање. Већ након неколико недеља обично почиње видљив губитак мишићне масе коју је рекреативац с великом муком стекао. Ова појава има и своје утемељење у еволуцији човека.

На основу широко прихваћених и научно утемељених еволутивних теорија развој човека трајао је дуже од милион година. Појава аустралопитекуса је временски оријентационо датирана пре око 1 до 2,000,000 година. Од тада до данас човек континуирано физички ради да би опстао. Било као ловац, сточар, земљорадник, занатлија или ратник, човек је током целе своје еволуције ангажовао мишиће да би опстао. Још пре само 100 година, 99% људских активности је зависило од ангажовања људске физичке снаге.

Модеран градски човек у просеку далеко мање ангажује своју физичку снагу него његови преци. Све је већи проценат становништва који практично уопште не ангажује своје мишиће, у сваком случају далеко мање него што је то било у протеклих милион година.

Такође током свог дугог развоја човек је трошио ограничене ресурсе хране до које у већини случајева није лако долазио. Данас је ситуација сасвим другачија, и многи људи једу огромне количине хране без реалних потреба. Храна која се конзумира данас је често неприродна, индустријска и вештачка, и многе болести од којих су неке никад виђене раније појављују се у све већем броју.

Овај чланак се међутим не бави храном, већ само првом компонентом здравог човековог односа према сопственом животу, а то је - оптеретно вежбање. Наравно да осим оптеретног вежбања човек данашњице може да одабере широк спектар физичких активности. Ипак овај чланак односи се само на оптеретни тренинг, јер је његова популарност растућа и врло је значајан у данашњем друштву из више аспеката. Оптеретно вежбање појавило се у новије време као универзални метод не само рекреативаца већ и као помоћна спортска грана: фудбалери, кошаркаши, тенисери, скијаши, и многи други користе оптеретни тренинг за свој развој, или опоравак након повреда.

Враћањем на почетак овог одељка, евидентно је зашто је физичко вежбање, па и оптеретни тренинг ако се одабере као опредељење рекративца, трајна активност. Млади али и старији људи у главном праве крупну грешку кад након почетних успеха у оптеретном вежбању дођу у фазу засићења и разочарења уместо да наставе са овом или другом физичком активношћу. Они заборављају да људско тело које се развијало милионима година тражи сталну а не повремену физичку активност јер је тако и створено. Они у ствари не знају следеће:

ФИЗИЧКО ВЕЖБАЊЕ ЈЕ СТИЛ ЖИВОТА

Другим речима, немојте ни почињати вежбање ако знате да се након 2 месеца више нећете бавити тиме због "обавеза". Мада је врло дискутабилно које то обавезе могу да онемогуће човека да одустане од 10, 20, или 30 година свог живота, или да му другу половину живота претворе у болну свакодневицу, а његовој породици донесу несрећу. Јер, правилно физичко вежбање омогућава како продужење живота тако и достојанственији живот у старости. Да се и не помиње фантастичан лични осећај здравља и снаге коју физичко вежбање пружа.

Прва предрасуда - бодибилдинг је бодибилдинг

Једна од најчешћих представа бодибилдера је човек или жена огромне мускулатуре са набреклим венама на гротескно извајаном телу. Овакве представе одбијају многе људе од оптеретног вежбања, или их пак привлаче са жељом да и они остваре такав изглед.

Истина је међутим, да већина бодибилдера које налазите на сликама у часописима користи разна хемијска средства за стварање масе и измену хормоналног режима тела, примењују изузетно тешке и углавном нездраве методе исхране и вежбања како би се само у кратком периоду пред такмичење довели у онај "репрезентаван" изглед који сте запазили. У оштрој конкуренцији бодибилдери често не презају од било ког хемијског или физичког средства које ће им донети одлучујући поен више од њихових супарника. Зато цех плаћају њихова енормно увећана тела над којима често чине језиву и врло нездраву тортуру. Новинари никад не преносе негативне последице вежбања спортиста, па ни бодибилдера. Они билдери који су скратили свој живот због инфаркта или оболели на неки други начин неће се наћи на новинским ступцима. Уместо њих ви ћете у новинама гледати набијене телесине људи који на први поглед кипе од среће на победничком постољу билдерског такмичења.

Пут за нормалног човека је међутим, сасвим другачији: бодибилдинг не мора бити бескрајно набијање телесне масе, већ метода нормалног вежбања која ће вам прибавити онолико масе колико вам је то потребно за један нормалан и здрав живот. Мршави људи ће контролисаним увећањем масе себи прибавити телесну кондицију и снагу коју досад нису имали, док ће гојазни људи смањењем регулисати далеко боље здравље него раније (детаље о смањењу тежине можете пронаћи у посебном чланку). Тако ће и једни и други профитирати на прави начин.

Бодибилдинг као глобалистичка ујдурма

Слично као и код исхране, и спорт је претворен у огромно поље зараде малог процента похлепних људи. Њихов циљ је у већини случајева испуњен, јер огромна већина људи, просечно узевши има сувише мало образовање да би у оквиру широког спектра манипулација којима су свакодневно изложени могли да пруже адекватан отпор моћној индустрији.

Бодибилдинг је само један и врло профитабилан посао за похлепне. У виду реклама приказују се као идоли енормно увећани људи и жене, а све што треба је да купите ове или оне витамине, стероиде, храну, или било шта што обећава да ће вам прибавити управо такав изглед као што је на овим идолима. Несвесни правог окружења и манипулације којој су подвргнути, млади људи се лепе као муве на лепак за многе од ових реклама, и бизнис цвета.

Само размишљањем, образовањем, организацијом и делањем могуће је нешто учинити против глобалистичке затрованости спорта и других делатности. Овај чланак једним маленим делом може помоћи у сфери образовања и размишљања да се живот људи унапреди и смањи утицај ових подлих манипулација на наше здравље.

Мотивација и ментални став

Људи различито доживљавају вежбање. Постоји много различитих ставова о вежбању, од којих су неки врло чести и погубни за квалитет тренинга, здравља и задовољство вежбања.

Ментални став према вежбању мора бити пријатељски и према другима и према себи. Оптеретно вежбање је задовољство кроз напор. Оно је контролисана и пријатна авантура сваки пут кад уђете у салу, све до краја вежбања, и дуго након вежбања када осећате пријатне ефекте доброг тренинга.

Неколико категорија људи сам набројао у следећим параграфима како бих илустровао честе погрешне приступе и омогућио читаоцима ових редова да сами препознају и избегну оне грешке које ове категорије вежбача чине у својим тренинзима.

Категорија "сезонац"

Ова категорија пролази метаморфозу: у зиму су медведи, а у пролеће скакавци. Зиму проводе неактивни као медведи, али за разлику од правих медведа не пропуштају ни један крканлук. Подсећају на скакавце јер у пролеће изненада преплављују теретане сумануто вежбајући. Наиме у пролеће их хвата грижа савести док размишљају о лету које се приближава па одлучују напречац да "од понедељка почињу са вежбањем".

Ова група људи не разуме значај здравог тела и чини насиље над сопственим организмом. Једнократно бављење физичком активношћу током године нема никакав ефекат осим надувавања њиховог ега и прављења велике гужве којом се нормални вежбачи ометају.

Категорија "читач новина"

Овакви људи се препознају по томе што кад седну на тренажни бицикл обавезно узимају новине у руке. Они не пропуштају прилику да гледају филм на телевизору док раде бицепс прегибе бучицама. Док се тако забављају бистрењем политичке ситуације и гледањем спортских резултата ефекти вежбе неповратно нестају.

Сви научни текстови и текстови познатих практичара наглашавају велики значај фокусирања ума на физичко вежбање, што има велики психички и физиолошки учинак на организам вежбача. На жалост, ова група вежбача остаће потпуно ускраћена за велики део ефекта тренинга.

Категорија намргођених

Једна категорија рекретивних вежбача су они који улазе смркнутог лица и одлучног корака се упућују ка првој справи или тегу који су планирали. Како одмиче тренинг, мргуди се све горе осећају, јер никада не могу да реализују волумен вежбања који су амбициозно испланирали. Они су врло љути кад затекну другог вежбача на "њиховој" справи, па бесно обилазе око справе погледаваћи на "починиоца". Ови људи оптеретно вежбање доживљавају као тортуру кроз коју морају да прођу, њима су вежбе у ствари непријатељи које треба савладати, прогутати, уништити.

Категорија "стари ас"

Ова врста вежбача улази у салу спорог корака гегајући се. Још на улазу у салу бучно поздравља момка који дежура у сали, а затим пролази дуготрајну процедуру од најмање тридесетак минута руковања, значајних погледа, неизбежне размене мишљења о фудбалској утакмици у којој се десило оно што су они знали да ће се десити, коментаришу чланак из спортског журнала, девојку с којом су били прошле вечери, "онај" догађај о коме је "онај" причао, и тако даље у бескрај. Све ово се дешава наравно врло гласно како би што више људи у сали поделило са "старим асом" његово одушевљење и његову неоспорну спортску компетентност. И све се то дешава пре но што су уопште и ушли у свачионицу. Кад после пола сата коначно дођу до свлачионице, они су увелико задовољни својим доласком на тренинг, јер су урадили оно због чега су у ствари и дошли. У већини случајева њихов тренинг своди се на кардио-вежбе (аеробне вежбе, дакле углавном вежбе без тегова и без већих оптерећења, са доста понављања) које ће наравно уз максималну причу, много прекидања и дугачких пауза обавити са неким истомишљеником.

Категорија "дођох да се сити испричамо"

Вежбачи из ове групе се преплићу са групом "старих асова" по својој причљивости, али не инсистирају на својој спортској компетенцији. Они се толико слатко испричају на тренингу, да највећи број не би имао појма шта је уопште радио на тренингу ако би сте их питали после тренинга о томе. Они увек долазе у пару или групи, или су бар договорили унапред да се у сали нађу са својим истомишљеницима из исте групе "дођох да се испричамо". Препознаћете их по кружоцима у којима одржавају своје ораторске сеансе окружени истомишљеницима којима на памет не пада да вежбају.

Категорија "бивши спортиста"

Ова категорија се мучи са справама и теговима, а чим се укаже прилика они се онако убледели задихано правдају оближњем вежбачу како су заправо раније вежбали овај или онај спорт, и како сада већ одавно нису у форми. "Бивши спортисти" у себи као да осећају неодољив стид. Док се држе за свој преувеличан стомак обавезно се труде да објасне како су некада били изузетно активни и да за њих раније "један овакав тренинг није био ништа". Након оваквих разговора они се осећају олакшано као кривац коме је "кривица" опроштена због ранијих заслуга.

Категорија "једна девојка једна вежба"

Најчешћи представници ове категорије вежбача су неке девојке што објашњава горњи наслов, мада у овој категорији има и мушкараца. Ове девојке убедиле су саме себе да треба дуго да вежбају неку одређену вежбу. Оне су карактеристичне по томе што са изразом лица египатске мумије ћутке заузимају неку справу и силазе са ње ознојене након педесетак минута монотоног вежбања. Из само њима знаних разлога оне на целом тренингу одаберу једну, две, или највише три вежбе и фанатично се посвете њима.

Ова категорија људи има необичну жељу да развије само неки одређени део тела. Погубно фанатично понашање овог типа вежбача не само да слабо доприноси њиховом физичком развоју, већ води повређивању због небалансираног развоја, али вероватно највећи погубни утицај таквих тренинга је на мотивацију и психу оваквог вежбача. Њима вежба не представља метод задовољства већ је за њих вежба нека врста мрачног напредовања у фанатично одабраном правцу.

Категорија "експерт"

Ова група вежбача има свој уобичајен "метод" тренирања од кога не одступа ни за живу главу. У свему што раде на тренингу имају устаљено и фиксирано мишљење које је толико окамењено да их нико и ништа не може разуверити. Иако без икаквих стручних знања о физичком вежбању и нутриционизму, они ће вам испричати да је то тако и баш тако и никако другачије. Понекад вам самоиницијативно приђу и сугестивно објасне да то што радите није добро и да ће вам они показати како се то ради. Сваки покушај да са њима заједнички нешто протумачите осуђен је на пропаст јер они "знају да се то тако и тако ради".

Сваки вежбач током дужег времена тежи стварању сопствених система, што је природно; проблем међутим настаје када вежбач претера и сматра да је дошао до јединих и универзалних истина - тада улази у ову категорију лажних "експерата". По својој искључивости, категорија "експерт" има сличности са гојазним људимa који сматрају да имају сва потребна сазнања о гојазности па све што с њима разговарате о вежбању има унапред призвук бесмислице.

У другом делу чланка који је у припреми пронаћи ћете неке од најважнијих и најтипичнијих грешака али и корисних сугестија о оптеретном вежбању.