Логички принципи: кога НЕ бирати на изборима?
Избор је лична ствар појединца. Међутим замке у које наивни упадају су сувише велике. Овај чланак можда неће свима разрешити дилему како да гласају и за кога на разним будућим изборима, али ће сигурно помоћи људима да квалитетније осматрају свет око себе и буду тежи плен људских грабљиваца.
Текст који следи објашњава принципе избора кандидата на изборима и лична су процена аутора. Процена је искључиво приватно мишљење аутора овог текста, па као таква не одражава мишљење ни једне одређене институције или организације.
Објективни критеријуми избора
Сваки бирач би требало да тежи истинитим (објективним) критеријумима када оцењује свог кандидата. Једна од најважнијих особина образованог бирача је одбијање великог броја дезинформација којима је бомбардован између два избора.
Међутим, и за најобразованијег бирача немогуће да се одупре свим дезинформацијама Један од могућих извора информација о техникама дезинформација је књига "Дезинформација", аутора Владимира Волкова. Међутим и поред свих информација које можете имати потребан је изузетан ниво интелекта и информисаности да би се превазишла поплава дезинформација по било ком па и изборном питању, и ова је резервисана за врло мали круг људи.
Из ових разлога, бирач треба да одржава максимални ниво сумње у све недовољно проверене информације, и да их третира као безвредне све док се не докаже другачије.
Објективни принципи разјашњени у овом тексту су следећи:
Критеријуми објективног гласања
У типичној ситуацији гласач на изборима ће у већини случајева умањити грешку ако се буде придржавао следећих принципа.
1) Принцип причања: оно што политичар прича само по себи је потпуно неважно.
Колико пута сте се разочарали у људе који су дивно, допадљиво, смислено, симпатично причали о нечему? Колико пута сте поверовали неком политичару који је ватрено и уверљиво образложио баш оно у шта ви верујете, да би се већ следећег дана показало да вас је дубоко разочарао, или бар није био на нивоу на коме сте ви очекивали да ће он бити?
Једноставно, прича политичара је - неважна. Вешт политичар може цео дан да прича уверљиво, разумно, можда и логично, да преврће реченице, да одговара бритко и брзо, а да при томе буде потпуно неспособан да обави будуће функције на које ће евентуално бити биран. Друга могућност је да је лепоречив политичар можда – лажов. Наука познаје појам патолошког лажова и није немогуће да будете жртва неког таквог ако вам је лепоречивост главни критеријум одабира на изборима.
Наравно, то не значи да политичар који добро говори није добар политичар, већ само значи да прича политичара сама за себе не значи баш ништа. Укратко: не треба гласати за неког зато што "лепо прича".
2) Принцип критике: не гласајте за неког само зато што се потпуно слажете са критикама које он уме да изрекне
Ако је ваш кандидат одличан опозиционар који критикује постојеће власти управо онако како ви мислите да треба, и са којим се слажете у свему што каже, или бар у главним стварима, опет је ово потпуно погрешан разлог да му само због тога поклоните поверење. Разлог за ово је једноставан: критиковати је изузетно лако, и врло је тешко наћи човека који неће убедљиво критиковати било кога и било шта. Чак је и дете често у прилици да врло уверљиво критикује појаве у својој околини, што не значи да треба да гласате за њега.
3) Принцип компромитованости: не треба гласати за неког само зато што је лично некомпромитован
Већина људи обично жели да њихов кандидат коме ће поклонити поверење има чисту прошлост. Међутим, чиста прошлост није никаква гаранција за изабраног политичара из бар три разлога: као прво, политичар-почетник је кандидат за будућу високу функцију у којој раније није био, и непознато је како ће се на том месту понашати кад окуси сласт власти; као друго, некомпромитованост у аферама нема никакве везе са способношћу конкретног политичара да обавља управљачку функција када освоји власт; и као треће, некомпромитованост не значи да је политичар поштен – можда само није био откривен у његовим ранијим активностима.
Према томе, иако је некомпромитованост свакако обавезна особина за вашег кандидата, сама по себи некомпромитованост не значи ништа.
4) Принцип медија: јавне медијске оцене вашег кандидата, а пре свега оне које потичу од такозваних агенција за испитивање јавног мнења не треба ни најмањим делом узимати у обзир.
Велика већина бирача уопште није свесна да су агенције и медији у власништву заинтересованих страна, па су као такве потпуно изузете из сваког објективног разматрања. Колико агенција за испитивање јавног мнења је до сада дало тачне процене у нејасним околностима? У скоро свим случајевима ове "агенције" чине огромне "грешке" у својим "проценама"; интересантно је да грађани већином не памте њихове (тотално погрешне) процене и сваки пут се поново уздају у следећу процену тих истих агенција које катастрофално греше. Много је већа вероватноћа да ћете поново пронаћи на сајму ваш изгубљени новчаник са 10,000 евра, него што ћете пронаћи агенцију за испитивање јавног мнења које објективно ради свој посао. Није немогуће да можда нека од ових агенција обавља коректно свој посао – ипак пронаћи једну такву међу осталима подухват је вредан Гинисове књиге рекорда. Зато немојте ни покушавати.
5) Принцип спољашњости: не треба гласати за неког на основу лепог спољњег изгледа или држања
Невероватно је колики број људи, а посебно жена, узима изглед и држање политичког кандидата као меродаван за његово бирање на изборима. Не треба посебно наглашавати да изглед кандидата и његово држање од свих до сада побројаних неважних особина има најмање важну улогу.
Женски део бирачког тела често лако повезује пријатну спољашњост и могућу политичку каријеру и замишљен будући углед кандидата са собом, и спремно је да поверује да гласањем за таквог кандидата испуњава своја маштања. Овај принцип је исти као и онај који овај део популације привлачи љубавним романима и телевизијским сапуницама.
Као и за све друге критеријуме, добар политички кандидат свакако треба да има прихватљив или привлачан изглед, али ово нема никакве везе са његовим способностима за место на које га бирате.
Да ли желите да наредних неколико година проведете жалећи што сте поклонили свој глас лепотици или лепотану који су вам се смучили од неспособности и озбиљно утицали да се у сопственој земљи осећате бедно?
6) Принцип бежања: никад не гласајте по принципу: било ко само не овај
Ово је принцип бекства – неке особине (стварне или замишљене) код кандидата А су вам толико одбојне, да сте спремни да гласате за кандидата Б и без детаљније провере кандидата Б.
Принцип бекства је врло лош принцип гласања. То је као да се бежећи од тропске летње врућине склоните на Антарктик и тамо умрете од зиме. Морате темељито размислити о негативним особинама кандидата Б пре него што гласате за њега. То што је кандидат А лош, можда и објективно лош, не значи да кандидат Б нема још горе особине које још нисте открили! Зато - не срљајте. Осмотрите кандидата Б са свих страна.
7) Принцип звезде: ако сте одабрали кандидата и знате му само позитивне особине без иједне негативне, пристрасни сте (необјективни).
Не мора да значи да сте погрешили у одабиру, већ само значи да сте срљали и да нисте сазнали довољно особина вашег фаворита. Наиме, сваки кандидат је само човек, он има и добре и лоше особине, а ви се нисте потрудили да чујете ништа о његовим (објективно) лошим особинама. То значи да сте били ПРИСТРАСНИ. Због пристрасности били сте слепи за процену особина вашег кандидата.
8) Принцип већине: већина гласа за тог кандидата – али не морате и ви
Невероватна поводљивост, потреба људи да буду у групи и део исте заједнице, грегоријански мотив стада, присутан је у људима као део њихове природе. Људи слабог карактера склони су да се поведу за извештајима о томе који кандидат има највеће шансе, па гласају за њега.
Уместо да воде рачуна о интересима заједнице и својим личним, људи се поводе за често потпуно необјективним или злонамерно пласираним вестима. На ову групу изразито делују многе агенције за испитивање јавног мнења, својим вешто пласираним "резултатима" будућих избора. Ови људи млаког карактера, некада се стиде да ће бити откривено да су гласали за мањинског кандидата и бити извргнути руглу, па чак и зато не гласају по својој савести.
9) Принцип потпуности: упознајте добре и лоше особине свих кандидата и потрудите се да оне буду максимално објективне колико је год могуће. Сумњиве вести о кандидатима које потичу из сумњивих извора сматрајте управо таквима – сумњивима, памтите их и повремено проверавајте из нових извора кад можете, али немојте их узимати за озбиљно.
Морате упознати практично све кандидате између којих бирате, да би ваше бирање имало смисла. Свака друга врста бирања је лутрија. А лутрија се изузетно ретко заврши премијом. Проблем земаља са ниском политичком културом је у томе што оне свом бирачком телу не доставе на кућну адресу сваком бирачу материјал са довољним описом сваког кандидата и његовог програма онако како их сваки кандидат понаособ конципира о себи за ту прилику. Уместо тога, очекује се да гласачко тело прибавља своје информације како зна и уме: по новинама, гледајући телевизор, али то никада није потпуно и подложно је дезинформацијама.
Ово правило посебно долази до изражаја код великог броја кандидата. У таквим случајевима немогуће је чак и за врло заинтересоване бираче да пронађу све релевантне податке о својим партијама. Ово изругивање са демократијом је уобичајено у свим земљама са ниском политичком културом.
10) Принцип карактера: претерано добар карактер, или лош карактер није повољан за вашег кандидата
Политика је једна од најпрљавијих друштвених активности. Често се политика повезује са проституцијом у смислу карактерних особина њених актера. Зато је карактер политичара статистички посматрано на врло ниском нивоу, могло би се претпоставити да је знатно испод просека (неетичност, некоректност). Имајући у виду овакву статистику, ваш канидат не би требало да има ни сувише "добар" (етичан) карактер, ни сувише "видраст" (неетичан) карактер.
Наиме, етичан кандидат ће бити најчешће преварен и искоришћен од својих политичких опонената, јер га етичност омета да разуме сплетке које се око њега дешавају. С друге стране, неетичан кандидат је склон свакој превари бирачког тела и сва његова обећања не вреде ништа.
Ваш кандидат мора имати стабилан и етичан карактер, али никако не екстреман у својој етичности. Екстремно етични људи се понекад издвоје по овој својој особини, иза њих се као следбеници прикључе врло неетични људи употреблавајући ове као штит за своје прљаве политичке и неполитичке активности. Екстремно етични људи обично слабије прате промене у својој околини јер су сувише заузети одржавањем сопственог интегритета изнад просека средине.
Дакле етичност и јак карактер свакако, али без претеривања.
11) Принцип страсти: ако са страшћу а поготову са мржњом причате о било ком кандидату, скоро је сигурно да сте необјективни у вези не са тим кандидатом већ са оним кога сте изабрали и сматрате га повољним!
Како је то могуће? Ствар је једноставна – емоције су супротне од објективности када је реч о политичком избору. Негативне емоције које осећате не увек али скоро сигурно доводе до тога да пристрасно (види горе принципи бежања) бирате неког кандидата.
12) Принцип околине: одбаците кандидата у чијој непосредној околини се налазе лоши људи, или се налазе објективно и сигурно компромитовани људи
Можда ћете приметити да је ово једини принцип који говори о директном одбацивању на основу индиректних показатеља. Он је заснован на чувеној народној изреци која је преживела многе векове и која гласи: "С ким си онакав си".
_____________________________
Погледајте пажљиво горње принципе: они вам могу омогућити да одаберете кандидата по својим стварним потребама и по потребама ваше заједнице/земље, и смањите могућност да будете преварени. Наравно: смањите, али не и елиминишете! Зато политика и јесте оно што се за њу каже: . . . . .